Дан уочи Божића, 6. јануара по новом а 24. децембра по старом календару, зове
се Бадњи дан. Назив је добио по томе што се тога дана сијече бадњак и уноси у кућу.
Са овим даном већ почиње Божићно славље. Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из
пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се
ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у кући мијесе божићне колаче, торте,
припремају трпезу за Божић.
Шта је бадњак?
Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво (у неким крајевима јелово или борово), које се на Бадњи дан ујутро рано сијече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресијеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.
Како се сијече бадњак?
Прије изласка сунца, на Бадњи дан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сијече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико да га домаћин на рамену може донијети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима сјекиру у руке и сијече бадњак. Бадњак се сијече и засјеца сјекиром укосо, и то са источне стране. По народном вјеровању, бадњак се мора посјећи са три снажна ударца. Што сјекира од три пута не пресјече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем). Тај ломљени дио на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не смје се, дакле, зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, гдје стоји до увече.
Шта симболише бадњак?
Бадњак симболички представља оно дрво које су пастири донијели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бадњак наговјештава и дрво Крста Христовог.
Шта је бадњак?
Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво (у неким крајевима јелово или борово), које се на Бадњи дан ујутро рано сијече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресијеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.
Како се сијече бадњак?
Прије изласка сунца, на Бадњи дан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сијече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико да га домаћин на рамену може донијети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима сјекиру у руке и сијече бадњак. Бадњак се сијече и засјеца сјекиром укосо, и то са источне стране. По народном вјеровању, бадњак се мора посјећи са три снажна ударца. Што сјекира од три пута не пресјече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем). Тај ломљени дио на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не смје се, дакле, зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, гдје стоји до увече.
Шта симболише бадњак?
Бадњак симболички представља оно дрво које су пастири донијели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бадњак наговјештава и дрво Крста Христовог.
Тропар (глас 4):
Написано је давно да ће дјева Марија са старцем Јосифом, који је од сјемена
Давидова, донијети у Витлејем у утроби бесјемено зачетог Христа. Настаде вријеме
рођења, али не бјеше ниједног мјеста за то: Но као красна палата, пећина се царици
показује. Господ Христос се рађа, да васкрсне пали лик људски.
БАДЊЕ ВЕЧЕ
Бадње вече, практично, спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за особе које су пријатељски блиске и везане да су "као Божић и Бадњидан". Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: "Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!" Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина зобљу и пшеницом, одговарајући: "Добро вече! Честити ви и ваша печеница!" Печеница се уноси у собу, где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо гдје су иконе и кандило.
Пошто се бадњак претходно исјече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.
Слама
После бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уноси бадњак и печеница. Слама се посипа по цијелој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које дјеца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.
Вечера уочи Божића
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпјевају тропар "Рождество твоје...", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и бадње вече и сједају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свјежа или сушена риба и друга посна јела.
БАДЊЕ ВЕЧЕ
Бадње вече, практично, спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за особе које су пријатељски блиске и везане да су "као Божић и Бадњидан". Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: "Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!" Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина зобљу и пшеницом, одговарајући: "Добро вече! Честити ви и ваша печеница!" Печеница се уноси у собу, где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо гдје су иконе и кандило.
Пошто се бадњак претходно исјече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.
Слама
После бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уноси бадњак и печеница. Слама се посипа по цијелој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које дјеца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.
Вечера уочи Божића
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпјевају тропар "Рождество твоје...", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и бадње вече и сједају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свјежа или сушена риба и друга посна јела.
Нема коментара:
Постави коментар